Da li je ideja da mi pripada nešto više i bolje u životu i vera u sebe da ću to moći, iako još ne znam kako, deo narcisizma mladih o kome se danas neprestano priča, ili njihova adaptivna snaga
U ovom kratkom opisu mog klijenta jasno možemo videti kako se pogled prema karijeri promenio. Danas su mladima finansijska nezavisnost i sloboda vrhunske vrednosti, i ukoliko obrazovanje i posao u koji su uložili sebe ne može da im pruži mogućnost da žive život u skladu sa sopstvenim vrednostima, oni su spremni da sve uloženo ostave sa strane i počnu iz početka ne žaleći za prosutim mlekom. Neretko me inspiriše hrabrost pojedinaca da se upuste u nepoznato i uzmu svoj život u svoje ruke, čak i kada oni koji bi trebalo da budu najveći izvor podrške nemaju vere u njih.
Oduvek me je čudilo kada ljudi kažu da ne veruju zato što ne vide realne činjenice koje idu u prilog tome, kao da ne shvataju da vera stupa na snagu baš onda kada dokazi izostaju. Ona predstavlja naš duhovni, intuitivni, emotivni doživljaj u odnosu na projekciju budućnosti te osobe, koja je pozitivna. Da li je ideja da mi pripada nešto više i bolje u životu i vera u sebe da ću to moći, iako još ne znam kako, deo narcisizma mladih o kome se danas neprestano priča, ili njihova adaptivna snaga? U primeru ljudi poput mog klijenta koji je spreman da uloži sebe i da u svom cilju istraje, govorimo o zdravom narcisizmu, koji svi imamo i koji nam je pomogao da preživimo i prilagodimo se svetu. Suprotno tome, kada je potreba osobe da je drugi vide kao izuzetno uspešnu toliko jaka da osoba uporno ostaje u struci i poslu u kome se ne pronalazi ili koji joj ne može obezbediti finansijsku samostalnost da bi sačuvala neku zamišljenu sliku o sebi, onda govorimo o narcisizmu koji je sputavajući.
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
