Život se toliko se promenio u prethodnih nešto više od pola veka, da su izazovi sa kojima se suočavaju mladi koji odrastaju, kvalitativno drukčiji od izazova sa kojima su se suočavali njihovi roditelji.
U savremeno tehnološko doba sasvim sigurno odrastanje je teže nego ranije. Faza odrastanja je toliko produžena da neki psiholozi govore o novoj razvojnoj fazi koja se umetnula u period između adolescencije i mladog odraslog doba, a koju je američki psiholog Jeffrey Arnett nazvao “odraslost u nastajanju”. Ova faza je obojena velikim previranjima, istraživanjima i nestabilnostima, koja bi trebalo da vode ka pronalaženju zadovoljavajuće karijere, partnera, i uspostavljanju finansijske nezavisnosti sa završetkom ove faze.
Pre samo pola veka generacije rođene 60-ih godina, tzv. bebi-bumeri, a naročito njihovi roditelji, svoje školovanje su okončavali sa završetkom srednje škole, ako su uopšte do nje i uspeli da stignu, nakon čega su ili stupali ili težili da stupe u brak i oforme porodicu. Zanimljiv je podatak da je tada prosečan broj godina za ulazak u brak bio dvadeset i jedna godina za žene i dvadeset i tri godine za muškarce, dok danas žene najčešće stupaju u brak sa dvadeset i sedam godina a muškarci sa trideset, sa tendencijom da će ovi brojevi u budućnosti još rasti. Život se toliko se promenio u prethodnih nešto više od pola veka, da su izazovi sa kojima se suočavaju mladi koji odrastaju, kvalitativno drukčiji od izazova sa kojima su se suočavali njihovi roditelji. Neretko su bebi-bumeri kritički nastrojeni prema milenijalcima koji su rođeni 80-ih i 90-ih godina i generaciji Z koja je rođena sredinom 90-ih i početkom 2000-ih, kada prave poređenja tipa “u njihovim godinama ja sam već imala decu, a oni kod roditelja žive kao u hotelu”.
Generacijski jaz se ogleda u tome što stariji mlade percipiraju često kao narcisistične, razmažene i nesnađene, zato što su stalno na telefonu i neprestano se slikaju, menjaju poslove u proseku na dve godine i ne planiraju brak pre tridesete. Njima nije jasno kako funkcioniše upoznavanje preko različitih “dejting” aplikacija i da se kvalitetan edukativni sadržaj može naći i na Tiktoku, Instagramu i Fejsbuku. Prekorevaju njihovo odsustvo zainteresovanosti za politiku, jer ko će zaboga da se bori za bolje sutra u ovoj državi kada njih ne bude. Zbunjeni su što mladi ne žele da imaju televizor u stanu, i što umesto toga preferiraju da slušaju podkastove dok usput obavljaju još tri zadatka, tražeći od Siri ili Alekse da setuju tajmer kako nešto ne bi zaboravili. Suludo im je da neko ostavi posao u dobroj firmi da bi pokrenuo sopstvenu biznis ideju koja može sutra da propadne, ne shvatajući da je mladima lična sloboda, pored finansijske nezavisnosti, najvažnija vrednost. Pre nego što krenemo da sudimo ili počnemo da se pitamo ima li u ovom stilu života nečeg dobrog, vratimo se korak unazad da razmotrimo društvene promene koje su uticale na pojavu faze “odraslost u nastajanju”.
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
