Koliko smo samo puta u prolazu, na TV-u, u prijateljskom razgovoru čuli rečenicu “opet sam završio (završila) sa osobom koja je emocionalno nedostupna i koja ne može da mi pruži ono što mi treba”. Šta zapravo znači ova rogobatna sintagma koju sve češće eksploatišemo u svakodnevnom jeziku? Zvuči kao da je to neka posebna vrsta ljudi koju ćete prepoznati po određenim karakteristikama, koje ćete pronaći u tekstu sa naslovom tipa “pet znakova da ste u vezi sa emocionalno nedostupnom osobom”. Slika suzdržane, hladne, isuviše racionalne osobe koja zanemi kada se pokrene priča o osećanjima i vezi, većini nas blesne pred očima na pomen ovog termina. Međutim, ovaj opis pre predstavlja karikaturu koja dehumanizuje nego stvarnu osobu. Mada ima svoj neosporni značaj i može biti lekovita kada je vođena ciljem da dobronamerno pruži ogledalo, svaka karikatura pojednostavljuje i iskrivljuje kompleksnu stvarnost čovekove prirode.
Međutim, mada puno dele, neretko imate osećaj da nešto promiče i nedostaje. I verovatno ste u pravu, jer jedno je zasigurno – pokušaj da objasne sopstvene emocije je pokušaj da se od njih odbrane držeći ih pod kontrolom, čime se udaljavaju od onoga što zapravo osećaju. Na primer, vrlo lepa i atraktivna klijentkinja koja ima visoko mišljenje o sebi postaje izrazito nesigurna kada počnu da joj se javljaju osećanja prema momku sa kojim se viđa. Kako se sve više zaljubljuje, ideja da on možda neće želeti “nešto” ozbiljnije i da će ponovo ostati sama užasava je toliko da se to i obistinilo. Da li je to karma, intuicija, sudbina, šta li je? Iz perspektive psihologije, koja nije toliko romantična kao uostalom nijedna nauka, moja klijentkinja je zapravo počela da se ponaša tako da je izazvala ono čega se najviše plaši – odbacivanje. Kako joj je to pošlo za rukom?
Sve obično počinje od toga da joj se dopadne šarmantan momak koji se drži po strani i koji zbog toga njoj postaje misteriozan i zanimljiv. Kada uspe da svojim šarmom izazove interesovanje, ona se oseća posebno i živo. Ubrzo razmenjuju brojeve i kreće dopisivanje, koje kroz nedelju-dve, a nekada i brže, vodi do spontanog seksa u kome uživa. Kako počinju češće da se viđaju, ona zaista počinje da maštari o zajedničkim trenucima i poželi da uđe u vezu. Međutim, tu dolazi do obrta, kao u scenariju dramskog žanra. Zbog toga što primećuje da se zaljubljuje, umesto da se tome prepusti i uživa, ona odlučuje da “ozbiljno” porazgovara sa momkom u vezi s tim kako on vidi njihov odnos. Ona želi da mu objasni kako je njoj dosta površnog zabavljanja i propalih kombinacija i pita ga – da li smo mi sada u vezi? Uzdržan momak sa početka priče koji misteriozno kulira u klubu, nije na “ti ” sa emocijama, pa biva, blago rečeno, zatečen. U stvari, i on je užasnut, jer ne zna šta da radi sa svim osećanjima koje je devojka pokazala, a još manje sa njenim zahtevom da se “definiše” njihov odnos. Pošto shvata da ne zna da li će moći da ispuni očekivanja, jer je njegov tempo dosta sporiji i potrebno mu je više vremena da se sa nekim poveže, on počinje da smišlja izgovore, odlaže viđanja, a u brutalnijem scenariju samo naglo prestaje da odgovara na pozive i poruke. Tako ona doživi odbacivanje koga se najviše plašila. Potpuno nesvesna da je i ona imala veliki ulog u tome, ona dolazi do zaključka – svi muškarci su isti, uz neke druge sočne epitete. Ono što dodatno usložnjava čitavu situaciju, jeste to što nju privlače upravo ti misteriozni ćutolozi koje ona želi da otključa i promeni, tj. emocionalno nedostupni, kao što je i ona sama u stvari. Sad se sigurno pitate: kako to da je ona emocionalno nedostupna kada je ona ta koja priča o osećanjima, inicira razgovor o vezi? Upravo takav odabir muškarca koji nije za vezu, bilo da je to zato što je tek izašao iz duge veze, komplikovanog razvoda, ili je stariji, ili je već u nekom odnosu u kome nije zadovoljan i sl., osigurava to da se odnos zapravo i neće razviti i dosegnuti neke dublje nivoe bliskosti koji uključuju međusobno ogoljavanje.
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
