Nova godina često donosi talas želja i ideja kako da uradimo nešto dobro i drugačije za sebe, kako da unapredimo svoj život, međutim prema statistikama većina odluka propadne već do kraja januara. Postavlja se pitanje da li nas novogodišnje odluke onda vode ka još jednom razočaranju ili nam pomažu da izoštrimo fokus i ojačamo volju na putu njihovog ostvarenja? Od čega zavisi koliko ćemo biti uspešni u ostvarivanju ciljeva i gde grešimo?
Prirodno je da sa završetkom godine naš mozak želi da osmisli i organizuje mnogobrojna iskustva. U tom procesu imamo različite sklonosti: neki filtriraju ono što je bilo loše nesvesno negujući rezigniranost ili beznadežnost, drugi ulepšavaju realnost i minimiziraju probleme; neki svode bilans i u novu godinu ulaze sa konkretnim akcionim planovima; dok će se neki ljudi ponašati prema tom danu kao prema svakom drugom.
Bez obzira na to u koju kategoriju potpadamo i da li smo izabrali da Novu godinu provedemo u provodu sa prijateljima, ili smo ostali u svom domu, hrana je u oba scenarija tu da popuni naš prazan stomak, a možda i neke rupice u duši. Nakon što praznična čarolija prođe i ljudi se probude ispražnjenih novčanika i frižidera, i punih stomaka, većina donosi odluku da krene na dijetu, da smanji alkohol i cigarete, i štedi više… Sasvim logično, jer gde je preterivanje, tu je i strogoća. Kod onih savesnijih, Ego ume da bude surov i vrlo vešt u tome da kazni i imputira osećaj krivice nakon dužeg perioda uživanja, a možete ga prepoznati u već izlizanim rečenicama: “Dokle više, opet preteruješ”; “Džabe si se trudio(la), kada si sada sve uprskao(la)”; “Nisi se stvarno promeni(la)”…
On nije mnogo kreativan i mudar, uglavnom kao pokvarena ploča vrti jedno te isto… Ovakav strogi Ego otežava postavljanje istrajavanje u cilju jer umesto razumevanja od njega mnogo lakše dobijate osudu. Onima koji se pronalaze u ovim opisima, dala bih samo jedan savet – okej je da ga stavite ne “mute” i date sebi oduška da uživate u predstojećim prazničnim danima. Takođe, nije istina da onda uloženi trud propada, svaki trud je vredan i računa se, a sa svakim padom učimo kako da postanemo brži u pronalaženju načina da ponovo ustanemo, stresemo prašinu sa ramena i nastavimo dalje.
Baš zato što ljudi često započinju novu godinu s ambicioznim ciljevima i nerealnim očekivanjima: Skinuću pet kilograma!; Odričem se alkohola/šećera/bindžovanja serija; Počeću da štedim; Počeću da čitam knjige i sl., i januar počinje sa entuzijazmom, i često se završava ponovnim razočaranjem. To je zato što su ciljevi često nedostižni, nerealni ili proizlaze iz spolja nametnutih imperativa – iz onoga šta drugi govore da treba da bude naš fokus, umesto iz onoga što zaista želimo.
Pri razmišljanju o cilju veoma je bitno razumeti svoje lične razloge – da verujete sopstvenom odgovoru na pitanje ZAŠTO. Na primer, ukoliko je vaš cilj da u novoj godini pronađete dodatni posao kako biste mogli da uštedite za putovanja ili za “crne dane”, pre ćete ga ostvariti ukoliko taj cilj dolazi iz vaše potrebe za mirom, avanturom ili većim stepenom nezavisnosti, a ne od vašeg partnera koji se stalno žali na manjak novca u kućnom budžetu.
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
