Primećujemo da danas mnoge uspešne i profesionalno ostvarene ljude koji su zadovoljni svojim životom, ukoliko ne mogu da ostvare partnerski odnos koji traje, drugi posmatraju kao manje vredne po principu “džaba im sve to kada…”, pa i oni sami počnu da se pitaju da li je sa njima sve u redu. Čak i ako su se ostvarili u ulozi roditelja. Kao da je danas imati partnerski odnos i planirati budućnost postalo privilegija, stvar statusa ili nekakav znak da ste mentalno zdravi.
Sve ređi dijamant, a možda i krvavi dijamant kao u istoimenom filmu sa Leonardom Dikapriom i Dženifer Koneli. Zašto danas skladan partnerski odnos postaje sve nedostižniji cilj?
Kako i zašto smo ga učinili tako teško dostupnim?
Često smo svedoci da ljubavna priča između dvoje stranaca kreće eksplozivnim doživljajem zaljubljivanja. To je nestvaran osećaj iznenadne intimnosti u kom sve prepreke nestaju i dvoje postaju kao jedno, preplavljeni osećajima prijatnosti. Deljenje intimnosti o svom životu, nadama, strepnjama, razotkrivanje svojih bezazlenih, detinjastih delova i prevazilaženje različitih prepreka na putu sjedinjavanja, stvara osećaj neverovatnog uzbuđenja.
Međutim, poznato je da ovo uzvišeno osećanje, za koje smo spremni da žrtvujemo nekada isuviše toga, ima svoj rok trajanja iz vrlo jednostavnih razloga – posle određenog vremena privlačni stranac postaje poznata osoba, kao što smo mi sebi samima, što ga čini predvidim, sigurnim i zasigurno manje privlačnim. Kao što Ester Perel, i mnogi pre nje pišu, želja zahteva distancu, odvojenost.
Period zaljubljenosti može trajati i do dve godine, a onda par ulazi u novi životni ciklus, period stabilizacije i građenje veze. U ovoj fazi, glavni zadatak para je da preživi razočaranost koju doživljava zbog uočenog nesklada između onoga kako je zamišljao partnera dok je još uvek bio samo privlačni stranac, i onoga kakav je zaista.
Ukoliko je doneta odluka da je partner, uprkos nedostacima, vredan borbe, ljubavi i pažnje, postepeno se gradi privrženost – doživljaj da se sa tom osobom osećamo sigurno, slobodno da budemo ono što jesmo i bezbedno da pokažemo slabosti i ranjivosti. U ovom periodu partneri su se donekle već upoznali i uspostavljaju obrasce funkcionisanja, bilo da su svesno o tome pričali ili da su im se oni “spontano” desili – kako planiraju zajedničko vreme, kakav tip odmora preferiraju, kako donose odluke i kako delegiraju obaveze, ko je zadužen za šta u kući, kako se svađaju i mire, ko prvi prilazi nakon svađe, ko unosi strast u vezu, a ko je glas razuma.
Zvuči sve prilično logično i poznato, gde se onda zakomplikuje?
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
