Visoka ambicija i sposobnosti sa jedne strane i preosetljivost sa druge strane mogu biti kobni – evo kako.
Kada pred vas sedne jedna devojčica koja je izuzetna plivačica sa mnogo osvojenih medalja i svim peticama u beogradskoj gimnaziji prirodno-matematičkog smera, graciozne građe i prirodne lepote, sigurno vam je teško da razumete zbog čega bi ona toliko brinula šta drugi o njoj misle. A ako biste uplovili u iskren razgovor, verovatno biste ostali zaprepašćeni njenim oštrim pogledom na svet. Kada joj skrenete pažnju na to da je stroga prema sebi, počne da se pravda: „niko od mene to ne traži, roditelji mi stalno govore da ne moram da imam sve petice, da treba da se opustim“. Međutim, često sam bila svedok tome da tolerancija roditelja o kojoj pričaju, pada u vodu onog trenutka kada dete umesto petica kući počne da donosi četvorke i trojke, zaobilazi dnevnu sobu u širokom luku, prkosi i svađa se. Isti ti roditelji, koji su tešili i želeli za svoje dete da se više opusti, odjednom bi bili najsrećniji da mogu da vrate ono „staro, savršeno dete“. Začuđeni, zbunjeni i pomalo uplašeni, počinju da više opominju i kritikuju. Često se mogu osećati potišteno, razočarano i ljuto – „odjednom više ne valjamo, a ceo život smo podredili njoj… džedžali na onom bazenu svaki dan..“. Mogli bismo dalje da razvijamo ovaj scenario u kome se odnos između roditelja i deteta poput klupka vunice sve vrše mrsi, međutim ono na šta sam htela da skrenem pažnju – jeste da su roditelji i te kako očekivali dosta od svoje uspešne dece, koja su kasnije nastavila da očekuju od sebe samih.
Bolji završetak ovog scenarija bi bio da roditelji sami, ili uz pomoć stručnjaka, počinju da razumeju njenu borbu u procesu građenja većeg stepena autonomije i autentičnosti, pa uprkos ispadima i svađama nastavljaju da daju podršku i ljubav. Lošiji završetak scenarija bi bio taj da roditelji ignorišu, osećaju se stalno ljuto, povređeno, tako da devojčica postepeno odustaje od sebe kako ne bi izgubila roditelje, koji joj previše znače i koje ne želi da razočara. Svakako, tu je i narcisizam roditelja na testu.
No, hajde da odem petnaestak godina u budućnost. Ako zamislimo da smo ovu savesnu i fino vaspitanu devojčicu, kojoj nije pošlo za rukom da „skine roditelje sa trona“ kako bi spoznala svoje kvalitete, sretnemo u kompaniji – kako bismo je prepoznali? Pošto je ceo život vredno radila, izbegavala konflikte i udovoljavala drugima kako bi zadržala njihovu ljubav i naklonost, nastavila je tako se ponaša i kasnije u životu. U timu niko nema šta loše da kaže za nju, smatraju je vrednom i diskretnom osobom koja je uvek spremna da pomogne i ostane prekovremeno dok posao ne bude završen. Njen šef spava mirno jer zna da ono što joj je poverio, biće urađeno bolje nego što bi i sam umeo. Iz projekta u projekat stižu pohvale i sa njima više odgovornosti i posla, naravno. Tako ova lepa i pametna devojka, sve duže ostaje na poslu kako bi zadržala ono što su od nje svi zapravo uvek i očekivali – rezultate. Mada se oseća iscrpljeno, rešena je da ostvari target i završi projekat, isto kao što je nekada plivala svom snagom i učila punom parom za odličan uspeh. Pošto je uvek tu bio neki trener i roditelji koji „vedre i oblače“, ona je navikla da bude najbolja i ne pristaje na mnogo manje od toga.
Zamislite sada situaciju da ipak ne uspeva da zatvori target, sklopi posao ili uspešno završi projekat. Postaje razdražljiva, nervozna, ima histerične ispade. Zna da to nije zrelo od nje ali ipak mora negde da se isprazni. Povrh svega, nadređeni joj zakazuje sastanak i daje joj tzv. konstruktivni fidbek u kome joj naglašava šta bi bilo dobro da popravi naredni put. Razočarana, besna prepričava situaciju sa posla dečku koji, nakon što ju je pažljivo saslušao, zaključuje da je preosetljiva. Dok je teši, govori joj da stvari shvata suviše lično i da ne treba toliko da se nervira oko posla. Hm, podseća li ovaj komentar dečka na roditelje koji joj govore da se ne stresira oko škole sve dok nije počela da niže trojke? Ili na šefa koji je hvali sve dok nije počela da kasni i ne ostvaruje rezultate? Međutim, živeći u gustom rasporedu između treninga, posla, 1001 hobija i iventa, moguće da nikad nije uspela da se zapita nad ovim obrascem koji se ponavlja, pa nastavlja i sama pita: „Zašto sam ja pod tolikom stresom zaboga?“ Pošto nema odgovor, počinje da se nervira zašto što se toliko nervira, i eto nje u začaranom krugu anksioznosti. Do juče samopouzdana i harizmatična osoba kojoj „sve ide od ruke“, postaje ona sa knedlom u grlu i rojem misli nesigurnosti koje se komešaju u njoj.
Zamislimo sada kako tako već iscrpljena poslom i samokinjenjem što rezultat nije bio kakav je želela, počinje da biva pomalo rasejana i da češće kasni. Pošto je u pitanju lojalni zaposleni, šef se ne libi da joj popuje, ali šaljivo joj provlači da primećuje da ne stiže na vreme. U njoj se ponovo dešava prasak. Dolazi iznervirana kući, dečko je ponovo teši. Ponovo izgleda kao da je preosetljiva, niko ništa ne sme da joj kaže. Ona se oseća zbunjeno i pita se: „Šta nije u redu sa mnom? Zašto svi drugi ljudi izgledaju kao da se bolje snalaze od mene? Kako je moguće da sam sebi dozvolila da ponovo zakasnim posle svega? Nadam se da nisam zabrljala, samo mi još fali da pokvarimo odnos…“
U ovom primeru o preosetljivosti možemo razmišljati kao o osobini koja ima veze sa njenim crtama ličnosti, pre svega savesnošću i saradljivošću. Izražena savesnost govori o tome da je osoba pouzdana, pedantna i orijentisana ka postizanju ciljeva, dok saradljivost govori da je osoba ljubazna, saosećajna i spremna da pomogne drugima. Sa druge strane, njen perfekcionistički mindset ne ostavlja joj mnogo prostora za opuštanje, zabavu i odmor. Kada stvari ne pođu kako je želela, zbog toga što ne daje sebi pravo na greške i uporno od sebe zahteva da na svim poljima bude na nivou zadatka, ona lako postaje emotivno uznemirena. Mi ovakve ljude često doživljavamo kao preosetljive.
Postoje i drugačiji pogledi na preosetljivost. Krajem devedesetih Elejn Aron uvodi termin “veoma osetljiva osoba” ili HSP (od engleskog highly sensitive person) kojim je opisala ljude koji reaguju češće, intenzivnije i emotivnije od ostalih na podražaje iz okoline, obraćaju veliku pažnju na detalje i treba im duže vremena pri donošenju odluka, jer vagaju svaki od mogućih ishoda. Oni su osetljiviji na iritantne zvuke od ostalih, izuzetno su pažljivi prema drugima i saosećajni su. Takođe, obično imaju kompleksan unutrašnji život – skloni su dubokom promišljanju o sebi i životu, imaju razvijenu maštu i bogate snove.
Ostatak teksta možete pročitati ovde.
